Сремски карловци и Даљ

Ово обимно дело посвећено је вишевековном градитељском напору бројних великана Српске Православне Цркве да у оквирима Карловачке митрополије, градитељским делима, одржи религијску и црквено-градитељску културу српског народа који се населио северно од Саве и Дунава од Велике сеобе Срба 1690. године под пећким патријархом Арсенијем III Чарнојевићем. Карловачка мирополија била је седиште православних Срба у оквирима тадашње Хабзбуршке монархије. Сакупивши монументалну грађу, аутор Велимир Ћеримовић показао је снагу континуитета у градитељском напору Српске Православне Цркве у овом делу оновремене Хабзбуршке монархије од 1690-1918. године када је Карловачка митрополија престала да постоји као аутономна црквена област. Аутор се ослонио на теоретску литературу архитектонске историографије и теорије грађења и архитектуре. Разноврсним садржајем, од општег уводног дела, до приказа градитељских и просторних основа престолних митрополијско-патријаршијских структура у Архидијецези и Митрополији карловачкој, до описа елемената ових структура и прегледа градитеља, материјала и архитектонског језика ових неимарских творевина, ова књига чини корак у бољитку разумевања наше историје у њеним најбољим светлима, архитектури, грађењу и вери.