Интертестаментални период

Превод књига Старог Завета на грчки језик реализован у Александрији од 3. до 1. века пре Христа, садржи књиге које данашња јеврејска Библија нема, да ли зато што су написане на грчком и ван Обећане земље, или што су унете после закључења канона од стране људи Велике синагоге и законика Јездре у 5. веку пре Христа, није познато. Ових 11 књига православни библисти сматрају другоканонским, римска црква признаје њих 7, а протестанти их сматрају апокрифима.

Овде сабрани прилози, које је превео Предраг Ракић, о појединим другоканонским књигама, о верским покретима у Јудејству од времена Другог храма или о познатим личностима и хронографима јудејског народа који су извршили велики утицај на сународнике у дијаспори, употпуњује наше познавање ових тема, тим пре што су их аутори излагали у контексту старозаветних и новозаветних списа. Читалац ових прилога стиче слику о месту ових списа у периоду антике. Другоканонске књиге које су ушле у састав српске Библије 2010. године превели су блаженопочивши митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић) и блаженопочивши епископ захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић).