На изворима божанске премудрости 1, 2

Већина људи на земљи, било неуки, или образовани, чак и са факултетским дипломама, проживе свој век а да се озбиљно не замисле над тајном живота не упитавши се: Ко сам ја? Откуда сам? Зашто сам на земљи? Какав смисао и циљ има моје постојање и боравак на овој Божјој планети? Шта је смрт и да ли је она крај мога постојања? Има ли она уопште неки смисао и, ако има, у чему је он?

Савремена цивилизација са високо развијеном техником заробила је човека и претворила га у робота. Изумитељ и господар технике и машина претворио се у њиховог роба. Не допуштајући му да стане, да се замисли, прибере и удуби у себе, и човек послушно иде. Куда?

Ово питање, многе би изненадило и збунило, а многи би се на њега саркастично осмехнули и одмахнули руком, као да би тиме хтели рећи: „Гледај ти, човече, своја посла, ја немам кад да мислим о томе, а и нећу таквим питањима да замарам свој мозак. Имам ја преча посла“. А тај пречи посао и та журба има у ствари за циљ – да човек што пре стигне до гроба. Оваквим животом, савремени човек сличан је опијеном, који несвесно иде напред, не знајући куда.

Ова књига има задатак да савременом човеку, читаоцу, укаже на изворе праве мудрости и упути га на њих. У књизи  ће му о најважнијим проблемима живота говорити највећи мудраци, који су своју мудрост црпли, не из својих природних моћи и свога разума, већ из извора Божанске Премудрости. Они су сами успешно прошли животну стазу, препливали животно море и срећно доспели у тихо пристаниште спасења: у вечни живот и блаженство у Царству небеском. Тиме су постали најбољи и најпоузданији учитељи и вође на путу „који у вечни живот води“, како се то говори о Светом Сави у његовом тропару.

Аутор ове књиге, протојереј Живан М. Маринковић,  потрудио се да прикупи, одабере, среди и читаоцима пружи драгоцене бисере из пребогате духовне ризнице светоотачке књижевности. Мишљења светих отаца нису апстрактна и празна људска филозофирања већ стварни доживљаји, изливи из њихових душа и срдаца, препуних Божје благодати и љубави и жеље да својим животним искуством допринесу духовној користи и спасењу својих савременика и потомака, јер су проблеми са којима су се они суочавали и данас су и увек исти, па су и њихове поуке вазда савремене и корисне, а које су они црпли са извора Божанске Премудрости.