Најбољи васпитач

Живот човеков на Земљи одвајкада је велика тајна и велика загонетка. Нама на располагању стоји једна школа – школа живота – и две књиге или два уџбеника: књига природе и књига натприродног откривења или Свето писмо. А поред њих, као очигледно васпитно средство служе многобројни доживљаји из живота, нашег и туђег, у прошлости и садашњости. Они веома јасно показују и доказују да овим светом и нама управља једна свемоћна и разумна сила – Бог, који је свакој твари унапред одредио њен животни пут, задатак и циљ, и све се збива по Његовим мудрим уредбама. И људима је Он одредио задатак и поставио циљ. Но како су људи, за разлику од других живих бића, састављени из две природе: материјалне и духовне, и одликовани разумом и слободном вољом, њима је одређен друкчији задатак и постављен други циљ, али им је остављено на вољу да послушају или не послушају свога Творца. У исто време њима је јасно указано шта их чека у једном, а шта у другом случају: послушност доноси вечни живот и вечно блаженство, а непослушност – вечно страдање које је равно вечној смрти. На тај начин, Творац је сваком човеку оставио слободу да изабере: или живот, или смрт.

По сведочењу аутора Милутина Душанића, аутора књиге Најбољи васпитач, живот сваког човека пружа више или мање примера, добрих и лоших, који могу послужити и себи и другима било као подстрек, ако је у питању добар пример, или као опомена и упозорење, кад је у питању лош.